Skoro sam pronašla neku prastaru fotografiju na kojoj me baka drži u naručju. Ja sam, na slici, tek zamotuljak, malo čovekoliko stvorenje umotano u plavo ćebence s oblačićima. Baka, na slici, ima tridesetdevet godina. Slovom i brojem – četiri manje nego ja sad. Nosi cipele s debelom petom, natapiranu punđu i komplet iz Burde. Sezona leto-jesen sedamdeset i sedme. Ok.…
Skoro napisa jedna na tviteru kako su joj se izbeglice popele na vrh glave. Kako zbog njih, takvih, eto ne može da nađe posao. Ni kuću da skući. Fasadu da udari, na more da ode… Ma ni da se uda. Kako živi u selu dok se oni baškare po gradovima. Letuju. Zimuju. Reče i kako sad nema ništa jer je…
Nekada davno davno, današnjom ulicom Srpskih vladara protezao se Kragujevački drum. Kako kažu knjige iz hiljadu osamsto sedamdeset i neke, ulica se zvala – Milanova, po knezu Milanu Obrenoviću. Dvadesetak godina kasnije, naziv je donekle izmenjen u Kralj Milanovu ulicu, potom Ulicu kralja Milana i tako sve do posle “onog“ rata, kada se naziva Ulicom maršala Tita. Maršal Tito se…
“Ljudi u neverici gledali snimak! Svi smo pogrešno cedili testeninu..“ Da, upravo je tako glasio naslov koji mi je iskočio na telefonu jutros. Nije sigurno bio najgori koji sam u životu pročitala, ali jedan od banalnijih – svakako. Ovo malo preostalog zdravog razuma me je sprečilo da snimak odgledam, ali me je svejedno kopkalo: pod a) koga to uopšte zanima,…
Moja Tanja je jedna pametna, obrazovana i sposobna mlada žena. U svom poslu važi za stručnjaka. Aktuar u osiguravajućoj kući, ne pitajte me šta je to. Međutim, iako njena karijera izgleda kao školski primer uspeha, Tanja se time nerado hvali. Ma nije to ništa, odmahuje rukom. Kod nas su unapređenja normalna, govori. Je li…? Zašto onda i ostali ne napreduju,…
