Korona specijal

Čitam jutros da je Kija Kockar tužila Lunu Đogani. I da se Anabela posvađala s Gagijem. I da je Gagi besan na Lunu, da joj je rekao kako je ista majka, na šta mu je ona odgovorila da prestane je ’’mrači’’. Totalno ludilo u Parovima, pisalo je: žene se poskidale pa se dodirivale – ovo još niste videli – ludnica…!

Ludnica, ljudi moji. Ali ozbiljno – ludnica.

U trenutku u kome se čovečanstvo bori za opstanak, u kome jedna Italija oplakuje svoje mrtve, a ostatak Evrope već kopa rake, nama je vest da je izvesna Kija tužila izvesnu Lunu…? I to sve, ni manje ni više nego u odeljku rezervisanom za džet set…?

Gospodo draga, ukoliko niste znali, svetom hara smrtonosni virus. Ukoliko niste znali – stigao nam je i u Srbiju. U ovom trenutku brojimo stotinučetrdesetidevet zaraženih, i taj broj se iz sata u sat povećava. Jedan čovek je juče preminuo. I svi smo nominovani. Oni koji prežive – moraće da nauče da opstaju u nekom novom svetu, uz neka nova pravila. Ako niste znali, uvedeno je vanredno stanje i policijski čas, očekuju nas još strože mere. Situacija nije nimalo ružičasta, ako me razumete. A činjenica da nas, uprkos tome, i dalje izveštavate o ponašanju učesnika nekakvog rijaliti programa, u najmanju ruku, vređa preostalu racionalnu manjinu ovog naroda.

Ako već tražite vest, potražite je s ove strane rijalitija. Napišite koliko žena po kućama ovih dana šije maske i deli unaokolo besplatno. Napišite koliko mladih obilazi one starije od šezdesetipet. Napišite da se ovde prave neke druge, manje sramne, Zadruge. Napišite koliko sati jedan lekar, jedna medicinska sestra u proseku spavaju ovih dana, dva, tri..? Sumnjam i toliko. Napišite da farmaceuti rade duple smene. Da reporteri ne idu kućama. Napišite da prodavačice nemaju zaštitne maske i da ih skoro neće ni dobiti. Da neki i danas moraju da kopaju ulice jer je u Save Maškovića pukla vodovodna cev. Da pojedini  i danas moraju da prime hemoterapiju, odu na dijalizu, zračenje.Nastavnici koji daju sve od sebe da održe kakav-takav čas. Napišite da postoje ljudi koji danas nemaju izbora. Napišite da su oni naš džet set, ovih dana. Možda sačuvate to malo časti. Vaše sopstvene, ili bar profesije kojom se bavite.

Uostalom, ako baš i ne znate o čemu da pišete – onda pišite o temperaturi ključanja vodonika, flori ostrva Galapagos, sunčevim pegama – pišite o bilo čemu. Samo nam nemojte pisati o nekim nesrećnicima koji su ’’za šaku riže’’ i nešto malo popularnosti, spremni da urade sve. Možda ’’mračim’’, ali zbog tih i takvih, u poslednje vreme se pitam da li čovečanstvo uopšte i zaslužuje drugu šansu – jer, čak i da je dobijemo, šta bismo s njom…? Pokrenuli neku novu Zadrugu, neke nove Parove…?

Sledeći put kada poželite da nas informišete o najnovijim dešavanjima iz života mediokriteta, setite se da ste granicu dobrog ukusa davno prešli. Granicu razuma baš i ne morate.

Tekst: Daniela Bakić

Photo: Unsplash