Imam prijateljicu kojoj nedeljni ručak kod svekrve zaista teško pada. Budući da radi šest dana sedmično, ta nedelja predstavlja jedini dan kada zaista može da se posveti sebi. Ipak, dobar deo tog dana osuđena je da sedi i sluša o reumatskom artritisu i lekovitim svojstvima nevena. Svakog ponedeljka ona čvrsto reši da više neće odlaziti. A onda dođe subota i uhvati sebe kako nema snage da ne ode. Ponekad se izvuče tako što kaže da nije dobro, ali se posle svejedno oseća loše. Ne radi se o tome što je u pitanju njegova majka, priznaje mi. Ona je divna žena. I pravi sjajnu štrudlu s jabukama. Ali ja želim nedelju samo za sebe.
Ništa nam ne može uništiti život kao kada kažemo DA a u stvari mislimo NE.
NE je toliko važno da bi ga trebalo uvesti u udžbenike i čitanke. Većina ljudi proživi život a ne nauči da kaže NE. Zato što im je neprijatno. Zato što ne žele da povrede druge. Zato što se plaše da će biti odbačeni. Zato što dobri ljudi uvek pomažu, uvek imaju vremena i uvek su tu.
Kako jedna tako jednostavna stvar može biti toliko teška? Može. S druge strane, mora se priznati da ni DA nije tako lako kao što izgleda. DA ume da ostavi čoveka iscrpljenog, jer DA je potreba da se ugodi drugome i bude tu za svakoga i po svaku cenu. Mnogo uzastopnih DA učiniće da se osetite kao da nemate kontrolu nad sopstvenim vremenom, da vam rođeno vreme ne pripada. Zašto je toliko važno naučiti reći NE, čak i onda kada nam to jako teško pada?
Zato što dan ne traje beskonačno već nažalost samo dvadesetčetiri sata. I sigurno imate prioritete, stvari koje su vam zaista važne u životu. Postavite granice. Ne dozvolite da baš svi šenluče s vašim vremenom kako im se prohte. Recite NE.
Ne, nismo planirali da pijemo kafu, čak ni samo zato što ste u kraju. Ne, sad mi se stvarno ne ide nikuda, radije bih ostala kući. Ne, ne mogu da ti pomognem oko seminarskog jer sam planirala nešto drugo. Ne, ne gleda mi se taj film. Ne, ne volim belo vino, da nemaš slučajno roze..? Ne, nisam planirala da provedem godišnji odmor kod tvoje majke. Žao mi je, znam da si želeo da me obraduješ, ali haljina je grozna i ne verujem da ću je ikada obući. Nadam se da si sačuvao račun…? Zvuči strašno? Prestravljeni ste? Ne usuđujete se da izgovorite? Znam. I to je sasvim normalno.
Nema ničeg lošeg u tome što se plašite da izgovorite NE. Mogli biste biti pogrešno shvaćeni. Naročito kada se radi o starijima, koji su, hteli mi to da priznamo ili ne, neiscrpan izvor inspiracije. Svrati mi po lekove. Plati mi račune. Sedi malo sa mnom. Samo što si stigla a već ideš..? Biće ti žao kad me ukopate…
NE nije u skladu s utiskom koji želite da ostavite, a jasno je da svi želimo da se dopadnemo. Svi želimo da budemo dobre osobe. NE može da odvede u konflikt. Dobro, i šta sad..? Je li to najgora stvar koja može da nam se dogodi…? Sigurna sam da nije. Drugarica vam se više nikada neće javiti jer niste mogli na kafu? Pa, do drugarice je. Čemu onda briga? Da li će vam to što ste nekoga upravo odbili, zatvoriti mnoga vrata..? Uskratiti vam niz eventualnih mogućnosti..? Ako budete razmišljali na takav način – uskoro nećete biti u stanju da ispunite ni osnovne obaveze, o mogućnostima da i ne govorimo.
NE ne znači da ste nevaspitani. Ne znači čak ni da se ne slažete. NE vas neće posvađati s ostatkom sveta, niti ćete zbog toga propustiti ne znam kakve prilike. NE nipošto ne znači da ste loš čovek. NE samo znači da, poput svih ostalih, imate stvari do kojih vam je stalo. Imate porodicu. Imate sebe. Imate svoje slobodno vreme. Svoje zdravlje. Prioritete.
Ako i dalje ne znate kako ćete, ako kršite prste i ne znate kako da prevalite to maleno NE preko usta, ako ga uvijate u fini papir, ne bi li lepše zvučalo – moram da vas razočaram. Morate biti direktni. I ne smete odlagati. NE se govori odmah, jasno i glasno. To ne znači da treba vikati, već da ne sme biti mesta različitim tumačenjima. NE je ne. NE nije možda, ni razmisliću, ni videćemo. Ako znate da nešto ne želite – onda to i recite. Odmah.
Ako se i dalje dvoumite, hajde da banalizujemo stvari. Recimo da vam drugarica zatraži da joj pozajmite novac. Recimo da ste joj već pozajmljivali i da vam nikada nije vratila. Recimo da ni sami niste pri parama, ali vam je neprijatno da je odbijete. Šta ćete raditi? Zamislite da vam je predložila nešto mnogo gore, strašnije, na primer – da skočite s mosta. Da li bi vam tada bilo toliko neprijatno da je odbijete? Sigurna sam da ne bi. Ista stvar je i s pozajmicom. Princip je potpuno isti, samo ga vi ne prepoznajete.
Zato – samo hrabro napred! Izborite se za sebe. Izborite se za svoje pravo da nešto nećete. A svet neće pobeći i neće se desiti ništa od onoga čega se pribojavate. Recite NE. Ako je Tito mogao Staljinu da kaže onoliko ne, četrdeset osme, pa možete i vi. Čak i ako to znači da ćete ovog puta ostati bez štrudle s jabukama. Ali, nekad se naprosto isplati, zar ne..?
Tekst: Daniela Bakić
Photo: Privatna arhiva
Postavi komentar