Pravedno bi bilo da, kad čovek umre, i sve njegove stvari umru s njim.
I kuća. I pepein po ćoškovima.
Paučina u prozoru.
I stari krevet prekriven jambolijom.
I cipele koje više ne pašu ni na jednu drugu nogu.
I onaj kaput boje bibera.
Šarene marame.
I crne marame.
I stari šifonjer koji miriše na naftalin.
I moljci.
I crveni tranzistor na baterije.
Radio Šumadija i udružene radio stanice.
Želje, čestitke i pozdravi.
Pravedno bi bilo da umre i kaseta.
Jugoton. Najljepše sevdalinke.
Svako presnimavanje i umnožavanje zabranjeno.
I prazna šatulica za slatko.
Mala plehana kutija s iglama i dugmićima.
Stara Singerica na nožni pogon.
Kalemi konca. Igle za pletenje.
I dva metra cica duple širine.
I gabarden suknja.
I onaj izguljeni sto na kome se i jelo i krojilo.
Zalihe aspirina, vate i joda.
I još hrpa lekova kojima je istekao rok trajanja.
Penkalo za insulin.
I ručno šiveni dušeci.
Jorgani boje starog zlata.
Sve neotpakovane posteljine.
Nenošen kombinezon, tvornica trikotaže Kostajnica, veličina 42.
Kolekcija “Plavi cvijet“.
Navlake s romboidnim izrezom po sredini.
Još kruti, uštirkani čaršafi.
Uredno ušuškani sapuni među peškirima.
Štrikane zavese.
Sneg beli stolnjaci.
I jedan stari bade mantil na pruge. Nekada muški, sada ničiji.
Pomada u kupatilu.
I šampon od breze.
Ehoton, barvni utrjevalec, primeren za vse tehnike oblikovanja pričesk, za rjavo lase.
Bojler koji kaplje.
Žileti na navrtanje. Pitralon za posle brijanja.
Maleni češalj boje ćilibara.
Donji deo muške pižame ispod kade, nesrećnim slučajem pretvoren u krpu za potiranje.
I jedna narandžasta noša.
Imalin i četke za cipele.
Papilotne i ukosnice.
Razglednice iz Slovenije. Pisma. Pozdrav iz JNA.
Najdražoj majci za uspomenu od…
Osmomartovske čestitke.
Prva, nevešta slova.
Mlečni zubić u kutijici od naušnica.
Fen star četrdeset i kusur. U ispravnom stanju.
Plastična ambalaža. Kutije od sladoleda.
Prazne tegle. Gumice. Kartoni za jaja.
Nenačeto pakovanje napolitanki. Nek’ ima, kad deca dođu.
Kesa bombona, zatvorena štipaljkom.
Flaša soka od paradajza, domaćeg.
Sirup od višanja.
Šećer u kocki.
Šećer bez kocke.
Žižljiv griz.
Papirne kese s čajevima.
Sveska s receptima.
Dva jaja, šolja od kafe brašna, šolja od kafe šećera, prašak za pecivo.
Pola sata na sto pedeset. Paziti da ne prigori.
Par okrnjenih šerpi.
Beli tanjiri sa širokim obodom.
Prazna kutija Kraš bombonjere sa starim slikama.
Diplome. Priznanja. Spomenice iz starih dana.
Odlikovanja za najbolje ovo i ono.
Nekada zabranjena literatura.
Popeglane platnene maramice.
Par neotpakovanih najlonki. Boja kože. Četvorka.
Naočare s hanzaplastom po sredini. Kožna futrola.
Par tapiserija.
Poneki goblen.
Jedno flanel ćebe s dva lica, progoreno peglom.
Usisivač – Sloboda, Čačak. Zamrzivač – ladičar.
Stara peć na naftu.
I bušan termofor koji ne služi ničemu.
Istekla lična karta.
I nešto zaustavljenih mirisa u naboru spavaćice.
Bilo bi pravedno da čovek, pre nego ode, može da se ratosilja svega toga.
Da pospremi za sobom.
Ili bar kaže – ustupam.
Ceo jedan život.
Malo korišćen. U ispravnom stanju.
Isključivo ozbiljne ponude.
Zvati posle 16h.
Tekst: Daniela Bakić
Photo: Piqsels
Postavi komentar