– Opusti se. – Opuštena sam. – Nisi. – Jesam. – Nisi, nisi. Znam te ja. Uostalom, kada si uopšte, zadnji put, zaspala u jednom gradu i probudila se u drugom…? – Ne sećam se. Ne volim da spavam u vožnji. – Voliš da spavaš u vožnji. Ali brineš na šta ćeš ličiti tako klimave glave, otvorenih usta i balava.…
Prošle srede sam ozbiljno obećala samoj sebi da ću, koliko već od petka, povesti računa o zdravlju i, za početak, izbaciti slatkiše. Čvrsto sam rešila i da pređem na sirovu ishranu. U četvrtak sam se “oprostila“ od svog velikog slatkog poroka uz Milku s lešnicima i sladoled s prelivom od karamele. I tako, sva “ušećerena“ – dočekala dan D. A…
– Ovo je sve u redu… Imate originale… Potvrda je tu, uplatnice su tu, sve je tu… – rekla je, ne podižući pogled sa spisa. – Ništa… navratite za dva-tri dana i ponesite ličnu kartu. Sledeći…! Nije se pomerio. Podigla je pogled. – Jeste hteli još nešto..? Hteo sam svašta. Hteo sam da pitam… zanimalo me je… da pređemo na…
Čovek je naučio svašta. Da lansira raketu na Mesec. Da pocepa atome. Da promeni DNK, sve… Samo nije naučio da sudi pošteno. Jer čovek voli različite aršine. Voli da meri onako kako njemu odgovara. Šta će… Pa tako kada tvoje dete dobije jedan, mrzi ga profesor. A tuđe ako dobije, pa neka, kad nije učio. I ako tvoje ne pozovu…
Postoje tako neke ugrožene vrste koje uspevaju samo u specijalnim uslovima i u posebnim staništima. Vrste koje ne opstaju u zagađenom okruženju i na surove uslove života reaguju tako što izumiru. Ili se povlače. Kao kaspijski tuljan, na primer. Ili Sumatranski tigar. Ili eto, recimo – čovek. Ne znam da li ste primetili, ali postoji jedna retka vrsta ljudi koji…
