Hoće li nam to biti dovoljno, pitao je moj muž, pomalo uznemiren činjenicom da ove godine nema sarme.
Biće nam dovoljno, rekla sam. Biće nam i previše, dodala sam. Ova količina hrane je zastrašujuća. Mi smo četvoročlana porodica a ja kuvam za desetoro. Minimum. Svake godine. E pa ovog puta sam rekla – nema sarme, drugarice i drugovi. Kako nema sarme? Tako, fino – nema sarme. Imaćete meso, imaćete rusku, predjelo, tortu… i drugu tortu… dosta je.
Dosta je.
Mama, jesi li uzbuđena što je nova godina, pitala je Tara. Jako, rekla sam s uobičajenom dozom sarkazma. Ja jesam, dodala je.
Baš se radujem zbog tebe, kazala sam. Ovog puta je sarkazam izostao. Stvarno se radujem zbog nje.
Danas sam bila na pijaci. Velike radnje i velike redove izbegavala sam u širokom luku, ponosna na sebe što sam ovog puta novogodišnju nabavku obavila par dana ranije. Ljudi su se tiskali, gurali, među tezgama je vrvelo kao u košnici.
Kupila sam kilo krompira.Kod nas u kući se krompir jede na jako čudan način. Mi veliki – uglavnom izbegavamo. Kad ispečem ceo pleh, deca pojedu par komada dok su vrući, ostatak se hladi, suši, uvošti i na kraju baci. Kad ispečem dva krompira, tek reda radi, njih dve se pobiju oko ta dva. Rekao sam ti da će biti malo, kaže moj muž. Prošli put smo bacili, kažem ja. Vidiš da deca vole krompir, doda on. I onda se posvađamo.Danas se nadam da će nam kilo biti, šta…? Do…do…dovoljnooooo, drugarice i drugovi. Dovoljno.
Meso sam kupila juče. Tri kila rebara, poveće parče, plus dva kila rolovanog. Muž nije rekao ništa ali osetila sam to “dal’ će nam biti dovoljno“ u zraku. Veliko je parče, baš veliko – rekla sam, da otklonim sumnju. Možda nam ne treba i rolovano…? Rolovano taman mogu da zaledim, neka bude za Božić, a ovo ćemo sad, šta misliš…? Ma ispeci, rekao je. Neće da se baci. Svi vole rolovano.
Kiselu imamo, vino imamo, limun imamo, sodu bikarbonu imamo, pivo niko ne pije, nabrajao je. Ostalo nam je da kupimo hleb i krompir.
Nisam rekla ništa jer nisam imala snage da se ponovo raspravljam. Gusti sok, dodao je. To isto da uzmemo.
Inače, moj muž je čovek forme i čovek količine. Da ima svega i da ima dovoljno. Odnosno – i više nego dovoljno. On je taj koji sve kupuje na džakove i kartone, na veliko. Ja sam ta koja ide iza njega i bogara. Šta će mi džak crnog luka?! Nemam podrum u kome ću da ga držim, na terasi je hladno, u stanu je toplo, proklijaće za nedelju dana… Neće da se baci, kaže on. Onda ja kažem – baciće se. Nije suština da bacamo hranu, kažem. Nećemo baciti, ponovi on. Bacićemo, ponovim ja. I onda se šta…? Po… po…posvađamoooo, drugarice i drugovi.
Danas mi je Goca poslala sliku. Pravim šleper ruske, napisala je u poruci. Uvećala sam sliku. Kockice. Sve je seckano na kockice. Svaka joj čast kad može. Meni secko završava posao. Nemam živaca za te kockice više. A i bole me noge. Ja sam joj poslala sliku novih čizama. Crne, špicaste, sa štiklom poput olovke, idealne za sedenje, nemoguće za hodanje. Planiram da ih nosim na posao. Za sada nisam u stanju ni da šta…? Ni da sto…sto… stojim, drugarice i drugovi. Ni da stojim.
Danas sam nalakirala nokte. Boja – nešto između crnog vina i trule višnje. Kako ti se ne smuči, stalno jedna te ista, pitala je Una neki dan Ne smuči mi se. Ja sam čovek navike. Ne volim promene. Zašto ne odeš da ti neko uradi nokte, pitala je. Zato što nemam živaca za to. Ne mogu da sedim dva sata i slušam prazne priče. I ne želim da dajem pare za nešto što mogu da uradim i sama. Da, mama, ti sve možeš sama, rekla je i vrlo verovatno – prevrnula očima.
Nova je godina sutra. Pola rebara smo već pojeli. Sva je prilika da ću i ono rolovano ipak ispeći. Majka mi je poslala sliku sarme. U velikoj šerpi, sa suvim rebrima. Jako fotogenična sarma. Da vidim tvoju, napisala je. Mi nemamo sarmu, napisala sam. Kakva ti je to nova godina bez sarme? Takva, fina – rekla sam. A rusku, upitala je. Rusku imam. Zakačila sam joj sliku. Jes’ to rendala, sitno ti to nešto..? Nisam joj odgovorila ništa. Ali sva je prilika da ću na kraju ipak kupiti šta…? Ku…ku…kupuuuuus, drugarice i drugovi.
Kupus.
Tekst: Daniela Bakic
Photo: Piqsels
Postavi komentar