Veliki Kjerkegor je još 1853. godine napisao “Kada bi dnevna štampa, kao i svaki drugi zanatlija morala izvesiti svoju firmu, trebalo bi da na njoj stoji: Ovde se ljudi demoralizuju, za najkraće vreme, u najvećoj meri i po najjeftinijoj ceni“. Ne znam šta ga je, jadnika, navelo na tu pomisao ali znam da je Bečki ‘’Jutarnji list’’, davne 1934.godine imao rubriku s…
Vele, ima još uvek varvarskih plemena, tamo u Papui Novoj Gvineji – jedu ljudsko meso. Mo’š misliti, moja Slavice…!?. Uhvate živog čoveka, stave ga u kazan, pripale vatru i zbogom diko. Pojedu te na pravdi boga.Od onog što ostane, naprave kavurmu. Kakvih ljudi sve ima, sestro slatka…. Strašno, jelda…? Pa jeste, šta da ti pričam. A mi, normalni se inače…
Živimo paralelnu realnost. Cene lete u nebo a kafane nikad punije, dok nam seku struju, mi idemo na more. Što dalje, to bolje. Isti oni koji se rugaju paradajz turistima u frižideru imaju koficu masti i teglu lanjskog džema. Podižu se krediti za polazak u školu. Komplet knjiga za srednjoškolce – sedamnaest hiljada dinara. A kamo ranac, a kamo sveske,…
Što ne skide tu belu majicu, rakla bi. Ima tamo dronja kod dede u šifonjeru, navuci nešto, šta bilo… Ko još čisti višnje u beloj majici..?! Ja. Isflekaćeš se. Neću. Hoćeš. Još nije bilo da se nisi isflekala. Dobro, baba, znam… Sve ti znaš, samo ne daš ništa da ti se kaže. Kol’ko si stavila šećera na to..? Kilo. Kilo…?!…
Vidim ga dok pokušavam da parkiram u rikverc. Zapravo, vidim mu samo noge i istanjene đonove. Ostatak mu je negde u kontejneru koji na junskih plus trideset zaudara kao sam đavo. Gasim motor. Vadim ključ. Nastavljam da sedim u kolima i zurim u instrument tablu, kao da želim da mu dam vremena da ode, da se ne sretnemo, da ne…
