Ima ta neka priča da svakog od nas, po rođenju, posete tri Suđaje. Obično ulaze kroz dimnjak, i nadvijene nad detetom, proriču sudbinu. Kada su mene, pre tačno četrdeset i četiri godine, došle da posete, i nisu imale bogznašta da vide. Kilo i tristo, rekla je Prva, nadvivši se nad inkubator. Džaba smo toliki put prelazile, zaključila je Druga. Ovo…
Šta joj je ono na očima…? Koje…? Šta koje..?! Izgleda kao…onaj…rakun. Kao Zoro osvetnik. A to… pa šminka. Šta će njoj šminka…? Ima petnaest godina, to je normalno. Normalno…? Ono je tebi normalno…? Počni da se navikavaš. Na šta da se navikavam..? Na njenih petnaest godina. I pre dve nedelje je imala petnaest, pa se nije šminkala. Pre dve nedelje…
Kažu da jedna civilizacija dotakne dno onda kada postane neosetljiva na svoje najslabije karike – decu i stare. Kažu da tada nikakva tehnologija i nikakav industrijski napredak ne pomažu. Onog trenutka kada u pojedincu nestane empatije, nestaje i sve ostalo. Juče je u Bačkoj palanci nestalo to – sve ostalo. Četrnaestogodišnjem dečaku, dijabetičaru, je pozlilo na ulici. Bio je s…
Priznajem, sve mi je teže da se setim kako je uopšte izgledao ovaj naš život pre interneta. Pre prvih komodora, dajl ap konekcija, mejlova, četova i ostale digitalne skalamerije. Nekako kao kroz maglu, pamtim nekakva druženja, šetnje, razgovore, ispijanja kafa tokom kojih smo pričali jedni s drugima, gledali jedni druge bez da se svako malo hvatamo za telefon. Pamtim i…
Već dobrih trideset godina ne čekam s nestrpljenjem crtani u sedam i petnaest i ne idem u krevet kad krene najavna špica drugog dnevnika. Mnogo toga sam zaboravila. Ali Pepe le Tvora, pamtim kao da je bilo danas. Gledala sam ga kad mi je bilo vreme. I nikada mi nije palo na pamet da svojim ponašanjem Pepe zapravo propagira “kulturu silovanja“.…
