Čitam ovih dana kako smo svi skandalizovani predstavnicom Irske na Evrosongu. “Sodoma i Gomora“.vele. .. “Satanizacija“…“Sekta“…“Molim vas, diskvalifikujte Irsku“.. “Dotakli smo dno“. Dobro. Gledala – jesam. Oduševljena – nisam. Iznenađena – još manje. Ruku na srce, to nije moja muzika – odavno. Ni moja evrovizija. Gledam – navike radi. Ne ložim se. Ni Irska nije više što je bila. Druge…
Javila mi se baba juće. Kaže “kakav ti je ono kolač“? Slavski, što? Šta si ono našarala o’zgo, što ga upropasti onako, ko ti je rekao da lišće ide na kolač… ? Nije to lišće baba, to su latice. Cveće. Cveće…? Pa da, cveće…to ti je ono kao – da nam sve u kući procveta, kapiraš…? Ne kapira baba, sine.…
Jedan margarin, tri šolje od bele kafe mleka, jedan prašak za pecivo, Brašna po potrebi. Zamesiti testo, ni tvrdo ni mekano. Brate baba, šta ti je “ni tvrdo, ni mekano“…? Sva se ulepih, vidi! Pa ‘nako, bože, dete – kako ne znaš, ni tvrdo ni mekano. Nego srednje, da se ne lepi.Dodaj još brašna. Koliko je to još? Pa još!…
Rođeno mi je dete reklo da mu idem na živce s tom svojom zemljom i pričom “kad sam ja bila mala“… Znaš, mama, da te ne znam, stvarno bi’ mislila da si neka paćenica, majke mi. “Kako smo mi lepo živeli, kako smo mi spavali po klupama, kako smo letovali od jedne plate i još nam ostane da imamo kad…
Bebo, one su opasne ribe. One Dubai poznaju kao svoj džep. One upiru prstićima u kameru. Nemaju mimiku. Nemaju bora. Njihove oči su nestvarno plave. Pogledi čelični. Obrve crtaju ‘’na opasno’’. Njihova poprsja dodiruju bradu. One svoja ulepšavanja zovu ‘’remontima’’. One “sa mnom“ pišu zajedno. One su arogantne. Uskog nosa. Širokih kukova. One se mazno njišu. Zabacuju svoje nadograđene kose.…
