Malo je šta čoveka u stanju da zaustavi kao strah. I ono čuveno – šta ako… Šta ako me sutra pita istoriju? Šta ako mi se ceo razred bude smejao..? Nemoj tuda, možda ima zmija. Ne diraj kuče, ko zna čije je. Nemoj da kažeš tati za jedinicu. Ne guraj ruku kroz rešetke, ugrišće te. Pređi na trotoar. Ne naginji…
Dragi čoveče, tebi koji svoju borbu za opstanak vodiš udobno ušuškan u svom domu, i s daljinskim u jednoj a mobilnim u drugoj ruci, tebi koji i dalje bistriš teorije zavere, zakonske akte i uredbe, i koji se pozivaš na ljudska prava, na dečija prava, na prava kućnih ljubimaca, prava na javno okupljanje. tebi koji bi, da se ti pitaš,…
Dragi dnevniče, dvadeset i šest dana kako ovo traje. Jutros je neki lik na fejsbuku napisao kako nam nema više života i kako ćemo svi polipsati. Inače, Una mi je rekla da puno pišem o Koroni i da sam počela da smaram. Pa, o čemu onda da pišem, pitala sam je. Ne znam, mama, smisli nešto…Šta…? Šta ja znam, piši..piši…
Hodaš prema nama i menjaš se na moje oči. Podižeš ramena, pa ih spustaš kao da razgovaraš sa nevidljivim čovekom. Da sam bliže možda bih mogla da vidim i poneku dlaku koja postaje seda. Vučeš noge kao prebijene, Curi ti snaga u šiblje kraj staze. Dete kopa krtičnjak dugačim štapom. Ja te gledam i naslućujem šta su mogli da ti…
Ne znam da li ste primetili, ali već neko vreme živimo u svetu u kome je sramota biti tužan, ljut ili prosto neraspoložen. Daleko bilo, depresivan. I dok se sve oko nas raspada – mi stojimo postojano… Ako su mogli partizani na minus trideset sedam, preko Igmana – možemo i mi, jelte..? Baš lepo. Zbog toga nam statusi na društvenim…
