Čitam ovih dana kako smo svi skandalizovani predstavnicom Irske na Evrosongu. “Sodoma i Gomora“.vele. .. “Satanizacija“…“Sekta“…“Molim vas, diskvalifikujte Irsku“.. “Dotakli smo dno“.
Dobro. Gledala – jesam. Oduševljena – nisam. Iznenađena – još manje. Ruku na srce, to nije moja muzika – odavno. Ni moja evrovizija. Gledam – navike radi. Ne ložim se. Ni Irska nije više što je bila. Druge se neke pesme pevaju.
Zato me čudi – čime ste to tačno toliko skandalizovani? Šminkom? Pojavom? Muzikom? Scenskim efektima…?
I u čemu je uopšte problem…?
Žena ti ne zna za ljubavnicu. Ljubavnica misli kako nisi oženjen. Kad vas vide na ulici, misle da ti je kćerka. Dužan si kumu sto evra. Zavlačiš ga od jesenas. Ne pričaš s ocem tri godine. Zarekao si se da mu na sahranu nećeš doći. Jednom si prebio majku rođenu. Bio si pijan, to se ne računa. Sestru si oterao u podstanare. Decu sopstvenu ne viđaš. Dilao si u osmom osnovne. Sad piješ. Gutaš. Šmrčeš. Ne biraš. Ne stidiš se ni boga ni naroda. S familijom si u svađi. Na strica si potegao nož zbog metra njive. Na svadbi poturaš prazne koverte. Pao ti tiket, dao bi inače. Lažeš kako zineš. Ne pričaš s Nešom iz diskonta, s Mićom iz kioska i Cecom iz piljare. Ne plaćaš održavanje zgrade. Odvrćeš sijalice u ulazu. Dižeš brisače komšiji jer je parkirao na “tvoje“ mesto.Ugradio si se za citostatike, kad te brat od strica zamolio da mu za dete doneseš iz Beča Ulaziš preko reda kod lekara. Ne čekaš ni na šalterima. Znaš ti ko sam ja, govoriš. Mrziš one druge boje kože. Mrziš one druge vere. Mrziš navijače protivničkog tima. Mrziš one iz susedne ulice Mrziš svakog ko je drugačiji od tebe. Svakog ko je bolji od tebe. Prolaziš kroz crveno. Ne staješ na pešačkom. Kad vidiš crnu mačku, nabodeš je nogom. Za tebe pravila ne važe. Svi su ti drugi krivi. Psuješ majku, boga, sunce i seme krvavo. Drugove nemaš. Samo ortake. Tragovi ti nečovječstvom smrde. I hoćeš da kažeš da si, eto, ti – skandalizovan…?
U čemu je tačno razlika?
Njoj su rogovi deo kostima.
Tebi – karaktera.
Ali dobro, neka bude kriva Irska.
Neko mora.
Tekst: Daniela Bakić
Photo: Piqsels
Postavi komentar