Kad bolje porazmislim, samo dve stvari čoveka istinski pokreću. Strah ili strast. Pa biraš. Ovo ili ono. I sve što radiš, radiš da bi pobegao od jednog. I stigao do drugog. Nema tu neke velike mudrosti. Iako ponekad izgleda komplikovano. I užasno teško – hodati po toj žici koju nisi birao. I koja ume da bude tanka. Često i bodljikava. A čovek se…
Dobro, nisam baš neki stručnjak, ali od početka mi je bilo jasno da fobije baš i nemaju neko realno utemeljenje. Strah je strah. I uobičajeno je da čovek se plaši od iracionalnog i da svoju nesigurnost hrani najrazličitijim vrstama straha. Dijapazon je, čini se, beskrajan. Strah od mraka..? U redu. Nije svejedno. Strah od smrti..? Pa, dobro, razumem i to.…
Recite nam nešto o sebi, rekla je i znatiželjno podigla pogled. Ja… moram li..? Ne umem ja to, o sebi, tek tako – u prvom licu… Bilo šta, ponovila je. Prvo što vam padne na pamet… Šta volite, na primer…? Volim….volim miris starih knjiga. I miris novina. I svega štampanog. Volim kad zamiriše na maj usred oktobra, pa mi se…
Krajem prošlog veka, neka vrlo značajna imena iz domena psihijatrije bavila su se uticajem emocija na zdravlje ljudi. Za potrebe eksperimenta, grupu od stotinu ispitanika zarazili su virusom gripa. Ispitanici su bili približnog uzrasta i sličnog zdravstvenog stanja. Ipak, u devedesetpet procenata, zarazili su se upravo oni koji su prethodno bili izloženi stresu. Kada sam pre neki dan rekla da…
U prevodu – rečenice koje svi izgovaramo ovih dana, a koje (ne) treba da nas brinu: Jesi li našao maske…? Šta kažu, koliko je danas novih slučajeva… ? Ne ljoskaj toliko taj asepsol. Sada svi moramo biti prisebni. Ne ulazi mi obuven. Mogu li da dobijem moj laptop nazad…? Kakva je do zadaća koja se radi ceo dan…? Ostavi malo taj…
