-Hajde, Dino, dosta više tih vesti, oladi mi se supa..! – reče majka i skloni šerpu sa ringle. – Mašooo…! To i za tebe važi isto…!
– Stani, bona, ne deri se… – odmahnu otac rukom. – Vidiš da gledam vijesti.
“Ne izlazite napolje bez maske. Izbegavajte velike skupove. Bliske kontakte. Perite ruke. Dugo i detaljno. “
Oduvek je želela kuću.
Omanju, prizemnu, ušuškanu među borovima u nekom dvorištu na kraju ulice.
Oduvek je želela muža. Decu. Dvoje, dečaka i devojčicu.
I malog belog psa.
Život bez mnogo buke.
Za dugotrajni efekat mladalačke kože, pisalo je na kutiji. Setila se reklame – žena od svojih trideset i kusur bila je zaštitno lice linije za zrelu kožu. Trideset i kusur nije zrelost, pomislila je.
Nevolja nas, normalnih, je: pod a) u tome što očekujemo da će se neko drugi ponašati ispravno ili barem ne gore od nas, pod b) što nam treba vremena da poverujemo da izopačeni umovi zaista postoje i pod c) to što mislimo da, jelte, hodaju naokolo s nalepnicama na leđima na kojima piše ‘’lud’’.
