Dragi dnevniče, dvadeset i šest dana kako ovo traje. Jutros je neki lik na fejsbuku napisao kako nam nema više života i kako ćemo svi polipsati. Inače, Una mi je rekla da puno pišem o Koroni i da sam počela da smaram. Pa, o čemu onda da pišem, pitala sam je. Ne znam, mama, smisli nešto…Šta…? Šta ja znam, piši..piši…
Ne znam da li ste primetili, ali već neko vreme živimo u svetu u kome je sramota biti tužan, ljut ili prosto neraspoložen. Daleko bilo, depresivan. I dok se sve oko nas raspada – mi stojimo postojano… Ako su mogli partizani na minus trideset sedam, preko Igmana – možemo i mi, jelte..? Baš lepo. Zbog toga nam statusi na društvenim…
Dragi dnevniče, danas je šesti april i dvadeset treći dan kako smo u izolaciji. Još uvek možemo da izlazimo i nismo skroz u karantinu. Deca su dobro i mi smo dobro. Pasulj već pet dana nisam kuvala, a ni kupus. U petak su me zvali iz banke da dođem i da podignem tatinu penziju, ali da mi on prethodno da,…
Sretoh juče komšinicu ispred lifta. Pitam kako su svi, kako majka, kako deca…Kaže “baba se drži, a deca…evo, napravila im palačinke, pa neće s džemom, a znate kakav lep džem od kajsija imam, domaći…“ Deca, inače imaju cirka dvadeset pet, dvadeset šest godina, tako nešto. E pa, draga deco, vi što “nećete s džemom“… Znam da ste mladi i lepi…
Dragi dnevniče, Za osamnaest dana, koliko izolacija traje, kupus smo jeli ukupno tri a pasulj pet puta. Ako je verovati kolutanju očima i količini izgovorenih “zar opet“ od strane mlađeg naraštaja, i to svaki put kada sednemo za sto, naslućujem da me dobar deo bliskih srodnika prezire. No, kako je moj zadatak da, i u ovim kriznim trenucima održim njihove…
