Nikom nije lako ovih dana. Stvari koje su do sada bile jednostavne, postaju komplikovane. One koje su važile za komplikovane – sada su nemoguće. Najobičnija nabavka već neko vreme poprima odlike gerilskog diverzantskog napada. Pokrij lice, ne pričaj ni sa kim, ne zadržavaj se duže nego što je neophodno, plati i beži… Zamorno? Opterećujuće..? Jeste. Ali ne i za sve. Postoji jedna kategorija ljudi za koje pravila ne važe. Narcisi.
Ali, krenimo redom: da li u svojoj okolini imate nekog ko iz vas crpi i poslednji atom energije? Nekog uz koga se znojite dok pričate i o najbanalnijim stvarima..? Nekog ko stalno traži divljenje i svu vašu pažnju? Nekog opsednutog svojim izgledom…? Konačno, nekoga ko je, bez obzira na to šta kažete ili uradite, uvek u pravu, uvek za lestvicu-dve iznad vas..?
Sigurna sam da poznajete barem jednu osobu koja vas pozove samo kada ste joj potrebni. Onu koja rečenice započinje sa “ja, moj, meni“, sluša vas samo dok govorite o njoj, rešavate njene dileme ili joj prosto povlađujete. Onog trenutka kada priča krene u drugom pravcu i kada naivno poželite da postane dvosmerna – veza se prekida. Bukvalno, a i u svakom drugom smislu.
Skoro sam se susrela s jednom takvom u radnji. Dok smo svi gledali da pokupujemo to što je neophodno što pre, ona je nonšalantno šetala između rafova. Nogu pred nogu, bez maske, bez rukavica, s tim osuđujućim stavom. Pričala je na mobilni. Glasno. Naravno da nije imala problem s tim što je čujemo svi – od dela s povrćem do suhomesnatog i nazad.
“… Ne, nemoj taj, taj sam već gledala..“ – rekla je. – “ I dosadan si više s tim Gibsonom… Smaraš…Jesi izvadio meso iz zamrzivača..? A šta misliš da jedemo…? Pa šta ako je virus..? Dokle više taj virus..:? Imam valjda pravo da proslavim rođendan kako ja hoću..!“
Ako još uvek ne znate kako da prepoznate narcisa – potražite ih među onima koji ne samo što ignorišu sve preventivne mere – oni se ponašaju kao da se ništa od svega ovoga ne dešava. Pravila koja važe za obične smrtnike – ne odnose se na njih. Ništa ih ne može sprečiti da zablistaju na pozornici. I dok svi gledamo da se zaštitimo – oni teraju po svom.
Zbog čega to rade? Zato što ih, ma koliko neverovatno zvučalo, zaista nije briga za druge. Ne osećaju empatiju. Narcisi osećaju samo sebe i veruju da su iznad bilo kakvih socijalnih normi.
Bez obzira koliko su inteligentni (a često jesu), oni ostaju emotivno nezreli. Ponašaju se poput dece. Jako im je teško da stave potrebe drugih iznad svojih sopstvenih. Nisu u stanju da se poistovete s drugima. Ne dotiču ih slike stradanja. Tuđe nesreće su tuđe nesreće. Oni nemaju ništa s tim.
S narcisima je teško živeti. Narcisima je teško pomoći. Čak se i terapeuti slažu da je u pitanju kategorija kod koje se pomak najteže ostvaruje. Naravno, pod uslovom da uopšte priznaju da imaju problem i pristanu na bilo kakav vid saradnje.
Naravno, nije svako ko ovih dana ne nosi masku – narcis. Osobe s ovim poremećajem ličnosti, vrlo su vešti u prerušavanju. Umeju da budu jako zabavni, imaju sjajan smisao za humor, često su to poznate ličnosti ili se bave nekim drugim javnim poslom. Ako su tako fini – u čemu je onda problem…?
Nema problema. Sve dok ne morate da se družite s njima. Ili da radite s njima. Ili da stanete pred matičara. Ako to učinite – pozdravite se sa svojim snovima o srećnom i spokojnom životu. Jer neće ga biti.
Život s narcisom često liči na hod po minskom polju. Optužiće vas da vam nije stalo, da želite da ih povredite, projektovaće sopstvene strahove. Napustiće vas kada vam budu najpotrebniji, okrenuće se protiv vas kada to ne budete očekivali ili će vas, u najboljem slučaju – ignorisati. Prijateljstvo, saosećanje i sve one čovekolike osobine koje su pokazivali – nestaće onog trenutka kada ne budu u centru vaše pažnje.
Nesigurnost budi ono najgore u nama, stoga ni narcisi nisu izuzetak. Ako je za neku utehu, ni njima nije lako ovih dana. Osećaju da gube dragocenu kontrolu i da im svet ne poklanja dovoljno pažnje. Zašto svi, zaboga, odjednom pričaju o koroni..? Kao da je samo korona bitna..?! A ja..?! Šta je sa mnom..?! Evo me..! Hej, svete, tu sam..! Evo me…!
Šta da vam kažem… Prisustvo takve osobe teško pada i u redovnim okolnostima. Ako vas je zadesila ta nesreća da izolaciju provedete s jednim narcisom, u četiri zida – nije svako zlo za zlo. Možda je ovo dobra prilika da porazmislite: da li je to samoljublje u dvoje – ono što zaista želite..?
Jer, šta ostaje kada se reflektori ugase a zavesa spusti..? Zaslužujete li bolju osobu kraj sebe..? Recimo, nekoga ko ne vas ne iseca sa zajedničkih fotografija? Nekog ko nije toliko zaljubljen u sebe? Nekog malo jednostavnijeg? Lakšeg za rukovanje? Ili barem nekoga ko, za početak, voli Gibsona..?
Tekst: Daniela Bakić
Photo: Piqsels
Postavi komentar