Prvi januar je dan malih stvari i velikih odluka. Dan u kome se srećnim smatra onaj ko ne mora da ustane u šest ujutro. Dan koji čak i oni koji su prethodne noći isključili alarme, po navici, skaču iz kreveta izbezumljeni mišlju da kasne na posao. A onda shvate da ne moraju ništa i ne moraju nikuda, da mogu da…
Sačekao me je na semaforu i ispružio ruku. Nisam imala ništa pri sebi osim tri pomorandže. Zauzvrat sam dobila najlepši osmeh na svetu, onaj koji se viđa samo kad je od srca. Hvala, milostiva gospođo, rekao je i nekako mi se naklonio. Onda se upalilo zeleno. Da iza mene nije stajalo barem deset drugih automobila, kunem se da bih izašla,…
Svega se živ čovek nasluša. Ostavila muža, a ‘naki čovek…?! I troje dece, sve jedno drugom do ramena. I to zbog koga..? Zbog dripca običnog. Pa kažeš – strašno. Poskupi struja, i hlebu dignu cenu. A nema u njemu ništa, šupalj sav, za doručak ga pojedemo. Ima da pocrkamo od gladi. Strašno. Eno ga čovek, svakog jutra ga vidim kod…
Ne tako davno – stvari su imale nekakvog smisla. Mogla sam da razumem, da skopčam dva i dva. I zašto maske, i zašto zatvaranje i zašto ovo i zašto ono. Da kažem – dobro, možda ovu godinu nisam baš ovako zamišljala, možda sam imala neke sasvim druge planove, ali sve sam mislila – ako je to za opšte dobro, za dobro svih nas…
Nije nam naš jadni život kriv što mi sve komplikujemo. Što nam je dosadno. Što bi i ovo i ono… I ono tamo… al’ da ne bude kao ovo ovde….I da nema niko… samo mi… Dok tragamo za novim i novijim, receptima, jelima, muzikama, slikama, meditacijama, šarama na džemperu, ljudima kakve niko nikada nigde nije imao prilike da upozna, dok…
