Možda i zaboravi

Dragi dnevniče,

Danas je dvanaesti dan. Jutros sam išla u prodavnicu. Svi smo čekali u redu, na socijalnoj distanci, i ulazili jedan po jedan. Dvojica su se zamalo potukla oko kolica. Bilo me stid da gledam. Ako se danas hvatamo za gušu zbog jednih kolica, ne želim ni da mislim o tome šta ćemo tek raditi za nedelju, dve, pet..?

Posle sam svratila do tate. Nije me očekivao, pa se baš obradovao. Opet je galamio na mene što dovlačim hranu, ali ja sam mirnija kad znam da on ima i ne oskudeva ni u čemu. On kaže da toliku hranu neće pojesti ni za godinu dana. Onaj kupus još stoji. Rekla sam mu da prospe ako mu se više ne jede, na šta je on odgovorio da nije do kupusa, nego da mora da pazi na liniju. Jutros je radio sklekove.

Napravila sam nam bolonjeze pa smo zajedno ručali. Ostalo mu je i za sutra. S njegovim apetitom, verovatno i za prekosutra. Zvali smo baba Stajku da se čujemo. Kaže da ne izlazi iz kuće i da su joj kokoške treći dan zatvorene. Kad sam je pitala kako je, rekla je da ne može biti dobro kad ceo svet nije dobro, ali da se, zbog dece, nekako drži. Rekla je i da se javimo poneki put jer je sama i po dva dana sastavi da ni sa kim ne progovori ni reč.

Deki mi je u poruci poslao Dragana Stojnića. “Jednom, kada prođe sve…“ Nisam mogla da je poslušam do kraja. Da bismo ostali pribrani, emocije moramo držati po strani.

Kad sam se vratila kući, bilo je već podne. Deca su se svađala oko neke gluposti. Rekla sam im da se momentalno smire i da mogu samo da zahvale Bogu i vanrednom stanju što ih već nisam izbacila napolje. Ostatak dana su se držale na socijalnoj distanci.

Deki je predložio da, kad se ovo završi, kupimo neko parče zemlje i da  živimo na selu. Predlog je naišao na opšte odobravanje. Potom je predložio da, uz zemlju, kupi i novu ženu jer ja ionako po ceo dan samo pišem. Predlog je odbijen dvotrećinskom većinom.

Malopre sam našla kilo oraha u kuhinji i jako se obradovala. Kad sam pitala Dekija otkud nam toliki orasi, rekao je da sam ih ja kupila pre neki dan. Nije da mu ne verujem, ali se uopšte ne sećam toga.

Tara me je jutros pitala šta je to letalni ishod. Odgovorila sam da ne znam i da pita tatu.  Ali, mama, tata je rekao da pitam tebe. Rekla sam da ću joj objasniti kasnije.

U međuvremenu možda i zaboravi.

Tekst: Daniela Bakić

Photo: Piqsels