Dragi dnevniče,
Ova imitacija nedelje je sasvim dobro počela.
Spavali smo do kasno a posle pili kafu dugo i natenane. Usput smo pričali o nekim naizgled uobičajenim stvarima, kad ćemo da krečimo, gde ćemo na more… Deca su, naravno, divljala po sobama i svako malo sam pretila da ću ih, ako se ne smire, zaključati u špajz, koliko već pre ručka.
Situacija se, uprkos mojim pretnjama, nije stabilizovala, što jasno ukazuje na to da, pod a) nemam nikakav roditeljski autoritet, pod b) imam nevaspitanu decu i pod c) pretnja silom ne rešava stvar.
Kako sam zaista želela da tu svoju nedeljnu kafu dovršim u toploj, ljudskoj atmosferi – smirenim tonom sam im poručila da nema ništa od uštipaka ako se ne dozovu pameti. Za divno čudo, opomena je urodila plodom, što opet jasno ukazuje da, pod a) bolje kuvam nego što odgajam, pod b) moja deca vole uštipke i pod c) glad daje sjajne rezultate prilikom vaspitanja.
Što se uštipaka tiče, tu sam se držala proverenog babinog recepta i dodala čep rakije u testo kako ne bi popili svo ulje ovog sveta. Moje mlađe dete je odmah upitalo zašto uštipci smrde na rakiju, što ukazuje na istančano čulo njuha koje je nasledila s očeve strane. Moje starije dete je bilo suviše zauzeto umakanjem u šećer te nije reklo ništa, što opet ukazuje na pozamašan apetit, ovog puta po majčinoj strani.
Posle sam otišla kod tate. I njemu sam ponela uštipaka. Na moje insistiranje da “proba dok su topli“, odgovorio je da pije kafu pa će posle. Kad sam ga upitala šta je uradio s onom supom od juče, rekao je da je pojeo. Detaljnom proverom sadržaja kante za đubre, utvrđeno je da govori istinu.
Inače, tata me mnogo brine jer mu, u poslednje vreme, otiču noge. On kaže da to nije ništa, da noge otiču zato što se ne kreće dovoljno i da će i noge proći kad prođe sve ovo. Ja mislim da to s “ovim“ i nema baš puno veze te da svakako mora da odradi jedan temeljan tehnički pregled, što on kategorički odbija.
Na svaki moj pokušaj da mu objasnim kako nema ničeg lošeg u tome da se pregleda, te da mu nije sedamnaest već sedamdeset godina, i da je normalno da ga ponešto i zaboli, moj otac reaguje prilično burno. Ne pada mi na pamet da idem, i šta ćemo kad mi nešto nađu, pijem ja one moje kapi i vidiš na šta nam liče domovi zdravlja – samo su neki od argumenata kojim se koristi.
Pored argumenata, moj otac obilato koristi i nekakvu mešavinu joda, aspirina i alkohola, koja osim što se teško skida s pločica i itisona, i od koje je žut kao pokemon, nema nikakvo drugo, a naročito ne lekovito dejstvo. I što se ja više trudim da ga odgovorim od kojekakvih preparata koje pronalazi na internetu te preusmerim nešto zvaničnije metode lečenja, to se on više opire.
No, danas smo ipak uspeli da se dogovorimo da ćemo o daljim koracima razgovarati kad sve prođe, što jasno ukazuje na činjenicu da imam jednog nedisciplinovanog roditelja, da posedujem vrlo upitne pregovaračke veštine te da ubuduće moram biti kudikamo čvršća.
U povratku sam kupila jorgovan i stavila ga na sto.
Posle smo gledali film, ali smo oboje zaspali na pola.
Kad sam se probudila, skoro da mi je bilo neprijatno što je sutra ponedeljak.
Sreća pa taj osećaj nije potrajao dugo.
Inače bi ovo bila jedna sasvim solidna imitacija nedelje.
Tekst: Daniela Bakić
Photo: Piqsels
Postavi komentar