Samo da…

Samo da…

Kad malo porazmislim, ovaj život nije ništa drugo osim beskonačan niz nekih samo da mi je

Samo da mi je da ne moram u krevet još malo.
Samo da mi deda kupi loptu što mi je obećao:
Samo da me ne teraju da recitujem pred gostima.
Samo da mi je da završim tu osnovnu.
Samo da mi je da prestanu da mi drobe.
Samo da mi je da dobijem svoju sobu.
Samo da mi je da ne moram da radim domaći.
Samo da mi je da me ne vode na vikendicu.
Samo da mi je jedan dan da ostanem sam kod kuće.
Samo da mi je da me puste da prespavam kod Mirka.
Samo da mi ne ulaze u sobu.
Samo da me puste do jedan’est.
Samo da keva nije budna.
Samo da me ne pita gde sam do sad i znam li koja su doba.
Samo da ne dobijem keca.
Samo da ne sretnu razrednu.
Samo da me ne upiše u dnevnik. 

Samo da Pančev da go.
Samo da počne taj raspust više.
Samo da keva nije opet spremila boraniju
Samo da položim prijemni.
Samo da me ne zakači parna smena.
Samo da me ne pita geografiju.
Samo da zazvoni.
Samo da me pogleda na malom odmoru.
Samo da bude večeras u gradu.
Samo da mi da broj telefona.
Samo da me pozove.
Samo da keva ne stoji pored mene u predsoblju dok pričamo.
Samo da me ne pita “šta joj rade mama i tata“.
Samo da me puste da idem s društvom na more.
Samo da me ne pita lektiru.
Samo da mi daju lovu za gitaru.
Samo da odem iz ove kuće.
Samo da ne moram više da ih gledam.
Samo da budem svoj čovek.
Samo da imam svoj dinar.
Samo da završim taj fakultet.
Samo da nađem svoj stan.
Samo da počnem da radim za stalno.
Samo da kupim auto.
Samo da se oženim.
Samo da dobijemo dete.
Samo da dobijemo još jedno dete.
Samo da malo porastu.
Samo da krenu u vrtić.
Samo da odnesem tetki lek.
Samo da mi ne napišu kaznu za parkiranje.
Samo da otplatim ovaj kredit.
Samo da kupimo veći stan.
Samo da nije nisko prizemlje.
Samo da je blizu škole.
Samo da ne moraju da prelaze ulicu.
Samo da sredimo vikendicu.
Samo da odemo na more.
Samo da nađem ključeve
Samo da nismo nešto zaboravili
Samo da mi ne povraćaju usput
Samo da Zvezda pobedi.
Samo da mi prođe tiket.
Samo da registrujem kola.
Samo da me ne oderu kod majstora.
Samo da spremimo zimnicu.
Samo da nije otišo programator.
Samo da krenu u školu.
Samo da ne upadnu u loše društvo.
Samo da dobijem povišicu.
Samo da hoće više taj petak…
Samo da nam se niko ne uvali za vikend.
Samo da nije opet boranija na lešo.
Samo da kupim cigare, brzo se vraćam.
Samo da popijem još jedno pivo.
Samo da platim i krećemo.
Samo da me ne pita gde sam do sad i znam li koja su doba.
Samo da mi ne drobi.
Samo da mi je jedan aspirin.
Samo da mi je da se naspavam.
Samo da ne moram da ustajem svakog jutra.
Samo da dočekam tu penziju.
Samo da ne moram da se štrecam svaki put kad mi usred noći zazvoni telefon, da ne mislim…
Samo da nije keva.
Samo da nije matori.
Samo da nije ono najgore.
Samo da nismo zakasnili.
Samo da može da se operiše.
Samo da nađemo nekog dobrog doktora.
Samo da prođe kako treba.
Samo da matori bude dobro.
Samo da keva ne ode sa živcima.
Samo da ovom mlađem kupim tu gitaru.
Samo da stariju prime na balet.
Samo da odmorim jedno sat, dva, nešto me žiga.
Samo da nije srce.
Samo da nije žuč.
Samo da nije nešto ne daj Bože…
Samo da odradim još neku godinu.
Samo da skupimo neku kintu.
Samo da otplatimo majstore.
Samo da zamenimo krov.
Samo da udarimo fasadu.
Samo da stavimo ogradu.
Samo da uvedemo grejanje.
Samo da se malo stabilizujemo.
Samo da sredim ovaj pritisak.
Samo da skinem stomak.
Samo da nešto završim i zvaću te
Samo da premostim do prvog i vraćam sto posto
Samo da decu izvedemo na pravi put, pa posle.šta bude
Samo da se jave da su stigli.
Samo da znamo da su dobro.
Samo da mi je bar deset manje.
Samo da mi je ona pamet.
Znao bi’ ja da se od svih samo računa samo ono –
Samo da smo svi na broju, onako – za stolom, svi đuture
Pa nek’ i nema bogznašta
Samo boranije na lešo
Pa opet – dobro.

 

Tekst: Daniela Bakić
Photo: Piqsels

Možda će Vam se svideti

Postavi komentar