Bolji dio života

I kad ništa nije dobro, sve je dobro
Sve je dobro dok se vraća
Evo se vratilo
Lito

Dugo toplo ljeto počinje
Sve su škole prazne ostale

Ne đođe ono kad na dnevniku kažu da je došlo
Dođe kad osjetiš da je tu
Kad miriše, kad ga čuješ, kad ga vidiš
Ta slika puna je piksela, motiva šta lito čine litom
Dva mala, jedan do drugoga, jedni do drugih
Pome i kukumari
Tebi je lito uvik počinjalo s tim
To si uvik volija
Nije teško nać ljude koji vole voće
Mislin, nikad ti nisu bili jasni oni koji ga ne vole
Al’ povrće je nešto drugo
Povrće je dosadno, ka’ šta su dosadne jabuke
Jesu
Al’ pome i kukumari nisu samo povrće
To je lito
Uvik si ga volija
Da ga nema šta bi čekali?
Čekamo ga
Samo svake godine dođe ranije, prerano
Nisi još u formi za lito?
Tribalo je mislit na vrime, nikad ne misliš na vrime
Rekla bi Bepina

Nadebjala san se
Moran pazit na spizu

E, da… spiza
To si uvik volija
Nije teško nać ljude koji vole spizu
Mislin, nikad ti nisu bili jasni oni koji je ne vole
A u svemu šta voliš nemaš mire
Nikad je nisi ni ima’
Dobro
Ima i superjunaka koji jedu za trojicu a uvik tanki ka’ kenijski dugoprugaši
Nisi te sriće, mnogi nisu
Svaki kraj prolića viče ti da fermaš s pizdarijama
Ide lito, ide more, smanji kruv
Onda vidiš ljude, i sebe među njima
Male debele medvjediće
Jedni su na dijeti od danas
Drugi su na dijeti od sutra
Šta?
Sutra je nedilja?
Ko je vidija krenit s dijetom u nedilju?
Dobro, onda od ponediljka
To sam sebi kažeš jedno pet šest puta
Svake sedmice, svakog ponediljka je – od danas
I svake godine lito dođe, jebiga, prerano
Nekad i pome dođu prerano
Ma ima njih i zimi al’ to ne računaš
Moraju mirisat na – lito
To si uvik volija
Nije teško nać ljude koji vole pome
Mislim, nikad ti nisu bili jasni oni koji ih ne vole
Šta je Dalmatinac bez poma?
Ništa
Šta i Talijan bez manistre
Neki kažu rajčica, paradajz, pomidora
Nikad nisi izgovara doru u pomidori
Šta će ti, šta će joj… draži joj je kukumar
Onda im u goste dođu paprika i kapula
Onda ih okupaju ulje i kvasina
I malo soli da se više voli
I eto lita
I tako cilo lito
A lito je posebno, posebnije od svih
Neke stvari dobiju posve drugo značenje
Liti te ne plaši dubina
Liti su i cvrčci tišina
Liti je i voda slatka
Liti je svaka briga glatka
I tako cilo lito
Dok ne dođe kiša, jedna, druga
Ne dođe ona kad na dnevniku kažu da je dobrodošla
Dođe kad ne želiš da je tu
Osmi curi svom kraju, misli na jesen mira ne daju
Lakše spavaš, teže sanjaš
Jastuk se ne znoji
Vedro nebo bude bistrije, ladno more ladnije

Južni vjetar nježno tješi me
Možda zna da noćas nestaješ

Al’ ti po svom, ne puštaš ga lako
Usporiš, ka’ i sladoled, da duže traje
Tako s litom, tako sa životom
Ti po svom, ne puštaš ga lako
Nemaš snage priznat poraz
I kratki rukav dok god se može, dok se ne priladiš debelo
I tek tada priznaš kraj
Al’ pusti sad poraze i kraj, sad smo na početku, vodimo
Pome i kukumari pa na more
Na more pa pome i kukumari
Svaki dan, nikad ne dosadi, lito nikad ne dosadi
Samo budi karakter, ne triba ti kruv s tim
Dobro, smiš malo
Dobro, smiš još malo al’ nemoj toć
Nadebljat ćeš se
Ajde dobro, donesi još kruva
Ovo na dnu je najbolji dio

I kad ništa nije dobro, sve je dobro
Sve je dobro dok se vraća
Evo se vratilo
Lito

Bolji dio života.

Tekst: Stjepan Svalina
Photo: Piqsels