Majka priroda je nekom majka, nekom maćeha, a nekom baš ništa – ni rod ni pomozbog. I zaista, ima tih nekih žena prema kojima je priroda bila široke ruke, pa im i poznije godine nekako dobro stoje. Ima i onih koje celog života pomalo zaziru od ogledala, ali odigraju na neku treću kartu, kada je “opći dojam“ u pitanju. I…
“Muka mi je od svega, umorna sam. Da mi je da odem negde u šumu, sama, samo da ćutim, gledam u jednu tačku i da me niko ništa ne pita. Samo tri dana. Po ceo dan trčim za njim, je li jeo, šta je jeo, ako nije – što nije, je li uradio domaći, ako jeste – daj da pregledam,…
Prvi januar je dan malih stvari i velikih odluka. Dan u kome se srećnim smatra onaj ko ne mora da ustane u šest ujutro. Dan koji čak i oni koji su prethodne noći isključili alarme, po navici, skaču iz kreveta izbezumljeni mišlju da kasne na posao. A onda shvate da ne moraju ništa i ne moraju nikuda, da mogu da…
Nikada nisam bila u Petrinji. Ni u Sisku. Ni prolazila čak. Do danas. Danas sam bila tamo svim svojim srcem. Svakom svojom mišlju. Mogla sam da čujem kako tlo podrhtava. Mogla sam da vidim lustere koji se njišu, da čujem tanjire kako zveče, baš tamo negde u vreme ručka. Mogla sam da zamislim kako se zgledaju za stolom i kako…
Sećam se da sam krajem dvehiljadedevetneste napisala sledeće: “Ne znam šta nosi godina nikome od nas, ne znam kakvog će ukusa biti ono što nas čeka, hoće li nam se dani pred nama stužiti kao kakva jeftina jetrena pašteta, ili će joj ukus biti mekši, sočniji, puniji…“ Evo, kraj je te godine. Biće da sam je potcenila. Bila je gora…
