To da se u ovoj zemlji već godinama živi na dug – znamo svi. Međutim, danas pročitah da se na dug i umire. Jer – smrt ne voli veresiju. Naime, u jednom gradu, tu blizu nas, jedna porodica je ostala bez deteta. Bebe. Beba je sahranjena. U vreme sahrane, porodica je imala samo jedan deo sredstava, nakon toga ni to.…
Danas je Dan republike. Ja sam sedamdesetsedmo. Rođena sam čak tamo u ’’onoj Jugoslaviji’’. U zemlji koja se protezala od Triglava do Đevđelije. U zemlji u kojoj su naši dedovi odlazili na radne akcije, Brčko-Banovići i taj rad. U zemlji jednog Ćopića, Andrića, jedne Desanke, jednog Krleže, u zemlji Bijelog dugmeta, Azre i EKV-a. Na kraju, u zemlji Zvezde, Partizana,…
Pričam juče s mojom Gagom – kuka kako je celu subotu sređivala ormare. Te ovo malo, ono veliko, te zimsko, te nezimsko… Uglavnom, tovar stvari odvojila, ne zna šta će s njima. Imaš li koga da mu treba garderobe, pita me. Imam, kažem. Eno u Krfskoj svratište za decu, njima sve treba. Ih, čak u Krfskoj, veli. Nemam ti ja…
Krenu danas u neko doba da me boli glava. Reko’ – imam brufen u torbi sto posto. Uvek ga nosim. Đa za jedan zadžepak, đa za drugi – ništa. Tek u trećem ga napipah nekako. Naoko cela tableta, bele boje, duguljastog oblika, al’ “ambalaže bez“. Liznem – ono gorko. Ajde mislim se, nema šta da bude nego brufen. Druge droge ne…
Nema dana da ne čujem kako je ovom narodu potreban heroj. Ono – e da nam je sad neko, bilo ko, kraljević Marko, hajduk Stanko, Mirko i Slavko, ma makar i jedan Boško Buha, da iskoči iz rova i kaže JURIŠ, drugovi..! Preko vode – do slobode…! Pa da nas povede, da nam udahne to malo nade, pa da pobedimo …
