Šta crtaš, mama, pita me Malo dete. Čajnik, kažem. Kakav ti je to čajnik..? Starinski, odgovaram. Ja nikad nisam videla takav, zaključuje. Ja jesam, kad sam bila mala. Baš mala. Ti, mama, baš voliš te stare stvari. Jeste. Mama voli stare stvari. Mama je jedna staromodna cura. Možda staromodnija nego što bi se na prvi pogled dalo zaključiti. Mislim, nije…
Nek’ pričaju šta hoće, ja baš volim što ti je žensko, rekla je baba kad sam je rodila. Žensko dete je uvek uz majku, i kad ode. Nekako se zavrze oko tebe, k’o bršljen… otpuže daleko, a opet ostane. Žensko i zovne, pita kako si, treba li ti šta, a muško – kud koji… Kad je tvoja majka otišla, ja…
Dođe tako neki dan, pa me sve mrzi. Ustani, kažem sebi. Ne mogu, neka me još malo, imam i ja dušu, buni se neka druga ja. Dobro, de, evo prošlo deset, sad stvarno nema smisla… A evo, evo, šta rondaš, ustaću… Ustala sam. Nisi. Ustani s obe noge, da te vidim da stojiš kraj kreveta. Tako.A ne kaniš se oblačiti…?…
Ne znam kako vi, ali već neko vreme ne mogu da se otmem utisku da plovimo u moru loših vesti. Neimenovani izvori javljaju da ovaj naš lepi brod baš i ne ide u dobrom pravcu, te da kompas baš ne fercera kako treba. Ništa ne valja, kažu… Biće još gore. Kupi, dok još imaš od čega… Nek’ se nađe –…
Napisa mi skoro izvesna Dara kako mi je pisanije vrlo tanko i plitko, rečenice kao za spomenar iz petog osnovne, te da je sve to skupa podseća na još jednu neuspelu promociju. Mog lika i dela, jelte. I tu ti se ja dobro zamislih. Gde sam, šta sam, ko sam i “đe gonim“. Pa krenuh redom. Prvo, daleko od toga…
