Imala sam jedanaest godina kada je Dirty Dancing stigao u naša sarajevska kina. Moja tada već dobro vremešna tetka me, da niko ne zna, povela u dom kulture “Vaso Pelagić“ na Grbavici. Šta reći – prva ljubav, prvi ples, prvi sukobi s roditeljima, – poznata priča sa srećnim krajem. Elem, nakon dva sata provedena u mraku, izašle smo do ušiju…
I šta ćemo za gospođu, upita brkati mesar. Ja nisam gospođa, odgovori ona. Brko se nasmeja. Dobro, reče. Šta ćemo za drugar’cu, onda..? Ona frknu. Nisam ni drugarica, reče. Ja sam gospođica, izjasni se i ovlaš rukom popravi frizuru. Nema problema, složi se Brko. Šta gospođica želi..? Trista grama od buta, al’ mi dvaput sameljite. Brko posluša. Ona plati i…
Dala pa se pokajala, napisao je juče neko ispod objave o silovanoj glumici. Što ne kaže ime..? Super joj je reklama za film…Ha, ma nije ni ona naivna… I šta uopšte misli..? Mnogo sebi daje za pravo… Nije ti ovo Amerika, lutko, helou… Tačno, ime moje. Nije ti ovo Amerika. Ovde ne nije ne. Ovde se ne tumači dvojako. Kako…
Nevolja sa savršenim ljudima je uglavnom ta što ne prijaju nama “s felerom“. Skoro sam srela jednu moju koja je, po svim standardima današnjice, mogla poneti titulu apsolutno savršene žene. Znate ono – od malog prsta na nozi do gumice za kosu – sve je na njoj bilo na svom mestu. I nije to bio samo izgled, ni besprekoran ten,…
Sedele su na stepenicama ispred zgrade. Prosek godina – dvanaest. Prošla je pored njih, osmehnula se i rekla “zdravo“. Nisu joj odgovorile, samo se začuo onaj pomalo hinjski kikot. Ubrzala je korak i nestala u ulazu. Brate, jel’ ona kapira da neću da joj se javim, zapitala se prva. Pa brate, ne verujem, dočekala je druga. Realno, ona je četvrakinja.…
