Hvala na pitanju

Kako si…? Sto posto..? Ili ti to – samo da bi mene smirila…? Znam….Ma, ne brinem. Dobro, malo brinem….I jedi nešto, molim te. Nemoj sad da paziš na liniju. Kašlješ li…? Sigurno..? Pa šta kaže snimak…? Ajd’ fala Bogu… Treba li ti šta…? Kako – imaš…? Otkud ti, kad si kupila kad nikud ne izlaziš…? Pa to ti nema ni za dva dana… Odmaraj. Obećaj mi da se nećeš forsirati, nego stvarno – lezi i odmaraj. To mora da se odleži. Vidiš da je podmuklo, ne bira… Ništa evo, u nas snijeg, hladno pravo.

Kako si..? Boli li te šta…? Samo..? A kašalj…? Temperatura…? Čuj…svašta… Ma nema više pravila nikakvih… A pluća, čista…? Uzmi supu iz kesice, zbog elektrolita. I puno tečnosti, tečnost je bitna… Kafa nije tečnost. Imaš li limuna..? Hoćeš da ti donesem nešto..? Ćevapa..? Supe..? Bilo šta…? Stvarno..? I ništa te ne boli..? A kad dišeš…? Plitko ili duboko…? Dobro je. Jesi popila lekove..? Sve..? I probiotik..? Pa da, mora… A glava..? Prošla..? A miris..? Ukus…? Šljaka sve…? Svašta, kod svakog drugačije. Ništa, evo, ustali nema deset minuta, pijem kafu… Imamo šta da jedemo. Stavio sam kupus. Ne žale se. Hoćeš tebi da donesem..? Sigurno..?

Kako si..? Jel’ ti nedostajemo…? I ti nama. Hoćeš da dođemo…? Nije mene strah. Uzeću kola od tate… Pa kako ćeš sama? Dobro smo. Svi smo dobro, stvarno. Imamo. Kuvao nam je kupus… Pojeli smo…Tvoj je bolji.

Kako si..? Ozbiljno..? Nemoj da me lažeš… Znam, al’ ako je nešto, reci… Pa jel’ imaš temperaturu…? Uopšte…? Ma čuvam se ja… Nisam nigde išao… Znam… Neću… Jeo sam… Kupio u prodavnici… Uzmi kiselo mleko… kiselo mleko ti je super za te stvari. I…skuvaj vino, da se dobro preznojiš… I jedi nešto, čuješ…? Znam, znam, samo ti kažem. Javi se ujutro, da znam kako si. Bubim.

Kako si..? Majke ti..? Haj’ dobro je…A jesi me prepala… Šuti sad, smiri se, ne idi nikuda… A što ti je dala onda antibiotik…? Svašta… Ma, mora, znaš, kad ti oslabi imunitet, onda se nakote svakakve bakterije… Pij redovno, ne preskači… Ko…? Bome, nije dobro, eno ima obostranu upalu… a još ti je ona radila u bolnici, mo’š misliti…. A evo, tu je, skače mi po mozgu… ne da mi da progovorim… a bilo mi je žao jutros vodit’ u vrtić, haj’ mislim se’ – neka je kući… Vidiš kako je hladno… Aha… Čuli smo se… Eno i kod njih pada.

Tekst: Daniela Bakić
Photo: Piqsels