Sećaš li se Jelena
Kako smo bili primitivni i prosti
One jeseni, sedamdeset treće
Kad su, ko nikad do tad, rodili lešnici
Pa ljudi nosili po pune vreće…
A mi savijali mlade leske podase
Kao da nikad nikom trebati neće
Kao da će svet prestati da postoji
Upravo tada i tu u Prisoju.
Da li se sećaš
Kako sam bio primitivan i prost
Kad one noći, kroz prozor
Banuh u tvoju sobu
I satrah Kostino žito
A on, siromah, skupljao mobu….
Klela si se da ćeš pamtiti i u grobu
Tu štetu u vašem krevetu….
A nije bilo šteta.
Sećaš li se
Kako si ti bila prosta i primitivna
Kad si me zvala da ti uplastim seno
Pa me, umornog, sakrila pod bluzu
Da šta ne navučem….
E tada nisam celu noć treno
Rajka me molila da smirim i njeno
Ali mi više nije bilo do sena.
A sećaš li se
Kako smo tek bili primitivni i prosti
Kad razvršismo ta četiri plasta u Lokvama
Preda mnom plast, u plastu tama
A ja razgrćem….
E moja Jelena
Da li se sećaš tih naših grehova mladosti
Ja ne mogu u oči pogledati Kosti
Bože oprosti
Danas smo već ozbiljni ljudi
I baš me čudi
Zašto se svega ovoga sve češće
Uopšte sećam
Piše: Rade Petrović
Photo: Piqsels
Postavi komentar